Šta je to teorija struna? Nešto sa violinama?

Ne.
Teorija struna je grana teoretske fizike u razvoju, koja kombinuje kvantnu mehaniku i Generalnu teoriju relativiteta u kvantnu teoriju gravitacije. Strune u teoriji struna su jednodimenzione oscilujuće linije, ali se više ne smatra da imaju fundamentalne važnosti za teoriju, koja takođe može biti formulisana uz pomoć pojmova tačaka ili površina.

Od svog začeća kao model duplih rezonanci koji je definisao snažno reagujuće hadrone kao strune, termin teorija struna se izmenio kako bi uključivao i bilo koju drugu srodnu grupu teorija superstruna koja ih sjedinjava. Jedna zajednička osobina svih ovih teorija je holografski princip. Sama teorija struna može biti formulisana na više različitih načina, sa različitim matematičkim strukturama, i svojim fizičkim okolnostima koje je opisuju. Ali principi koji su zajednički za sve ove prilaze, njihova međusobna logička konzistencija, i linjenica da neke od njih lako prisvajaju standardni model fizike elementarnih čestica, naveli su mnoge fizičare da poveruju da je ova teorija tačan fundamentalni opis prirode. Teorija struna je prvi kandidat za teoriju svega, način na koji bi se opisale sve poznate prirodne sile (gravitacione, elektromagnetne, slabe i jake interakcije) i materija (kvarkovi i leptoni) u matematički potpunom sistemu.

Mnogi protivnici kritikuju teoriju struna jer još nije donela kvantitativne eksperimentalne rezultate. Kao i svaka druga kvantna teorija gravitacije, smatra se da bi testiranje teorije putem direktnog eksperimenta zahtevalo nedopustivo skupocene inžinjerske podvige. Za sada se ne zna da li postoje solidni dokazi ove teorije.

Teorija struna je interesantna mnogim fizičarima jer zahteva nove matematičke i fizičke ideje kako bi uklopila svoje vrlo različite matematičke formulacije. Jedna od najpermeabilnijih od njih je 11-odimenziona M-teorija, koja zahteva od vremeprostora da sadrži jedanaest dimenzija, nasuprot uobičajene tri prostorne i jedne vremenske dimenzije. ………..

Nivoi uvećanja:
1. Mikroskopski nivo – Materija
2. Molekularni nivo
3. Atomski nivo – Protoni, neutrini i elektroni
4. Subatomski nivo – Elektron
5. Subatomski nivo – Kvarkovi
6. Nivo struna
Tekst preveden sa Wikipedije.

Teorija struna predviđa ponašanje Supertečnosti

Za razliku od prethodnih tekstova, ova vest je, verovali ili ne, istinita.

„Uprkos jako lošim izgledima, fizičari koji izučavaju kondenzovanu materiju ostvarili su otkriće koje su mnogi smatrali nemogućim – pronašli su praktičnu upotrebu teorije struna. Početno otkriće napravio je fizičar i kozmolog Juan Maldacena. Njegova teorija tvrdi da je poznati univerzum samo dvodimenzionalna konstrukcija u anti-de-Sitter prostoru, projektovana u tri dimenzije. Ova teorija daje podudarne obrazce crnih rupa i kvantne teorije, podvig koji je izmicao naučnicima več decenijama; ali se ne slaže sa oblikom vreme-prostora u poznatom univerzumu. Međutim, ova teorija daje prognozu termodinamičkih osobina crnih rupa, uključujući indeks viskoznosti viših dimenzija – jednačine koje elegantno i skoro potpuno tačno izračunavaju ponašanje kvark-gluonske plazme i ostalih supertečnosti. Po rečima Jana Zaanena sa Leidenskog Univerziteta, ‘Teorija izračunava tačno ono što vidimo u eksperimentima.’ Nažalost, ta saglasnost ne može potvrditi niti opovrgnuti teoriju struna, ali je ipak pozitivan korak.“

Nije lako ići ovim putem: jedan fizičar koji izučava teoriju kondenzovane materije je rekao, „Trebalo mi je dve godine i dve knjige od po hiljadu strana guste matematike, ali mi je pošlo za rukom da naučim teoriju struna i postao sam u neku ruku opčinjen njome. Kada je stvar vezana za teoriju struna počela da pravi predviđanja u vezi sa superprovodnicima na visokim temperaturama, glavnim osloncem mog rada, ja sam bio jedan od malog broja fizičara koji je bio spreman da to primi.“

Tekst preuzet i (očajno?) preveden sa Slashdot sajta

Kako se svemir brani od pametnjakovica

Neutrino je jedna od elementarnih cestica, kao sto su protoni ili elektroni, sa neuobicajenom nezainteresovanoscu da interreaguje sa okolinom. Svake sekunde trilioni neutrina emitovanih sa Sunca i ostalih zvezda prolaze kroz vase telo kao sacma kroz vazduh, ne uzrokujuci nikakve promene u njemu. Neutrini su toliko neinteraktivni, da bi kroz jednu svetlosnu godinu olova samo 50% ukupne kolicine neutrina reagovalo sa nekom od drugih cestica.

Mozak coveka u svakom trenutku obiluje malim elektricnim impulsima. Kolicinia i brzina tih impulsa mogu se dovesti u srazmeru sa koeficientom inteligencije te osobe: sto je vise impulsa, to je covek inteligentniji.

Inteligentne osobe imaju losu naviku da prebrzo otkrivaju zabavne elemente u univerzumu, bas kao neko ko prica u bioskopu otkrivajuci radnju unapred. Univerzum s druge strane, ne voli da stvari idu neisplaniranim tokom. Takodje ne voli ni ekstreme, mada su mu jako potrebni kao sastavni element. On voli da ublazi svaki ekstrem i dovodi stvari u takav poredak da se oni stalno stvaraju, ali nakon stvaranja potpadaju pod uticaj okoline i poprimaju osobine cestica koje ih okruzuju. Kao sto bi se kamen sa ostrim ivicama zaoblio posle dosta vremena provedenog u brckanju sa svojim drugarima oblutcima na nekoj plazi.

Brzi impulsi u mozgu ljudi natprosecne inteligencije mnogo su osetljiviji. Toliko osetljiviji da interreaguju sa neutrinima. Prolazeci kroz mozak prosecne osobe, neutrini ne cine nikakve promene u njemu, ali prolazeci kroz natprosecno inteligentan mozak, neutrini remete tokove, brzinu i prirodu strujanja impulsa u tom mozgu. Subjektivno, osoba sa mozgom podloznim uticaju neutrino cestica cesto oseca zbunjenost, neusaglasenost sa okolinom, zaboravnost, dezorientisanost i slicne osobine koje se inace pripisuju osobama sa inteligencijom nizom od proseka.

Ovo je jos jedan od fantasticnih sistema samoodrzavanja koje su, reklo bi se, genericki ugradjene u tkanje univerzuma.

Naucno otkrice objavila: Subelementarna novinska agencija
Izvor: moj mozak na Ferveksu u pola tri ujutro

Piramida lanaca i automatskog oružja

Sanjao sam strašno mnogo stvari noćas. Probudio se, i onda opet zaspao. Ponovo sam krenuo da sanjam i to jednu relativno neprijatnu scenu.

U nekom tamno zelenom zamku sam. Visoka prostorija sa nekim starim drvenim stolom proteže se skoro 10 metara u vis. Ja sedim za tim stolom. Zidovi su od pravougaonih blokova kamena. Sa vrata ulazi jedan čiča, i za njime baba. Čiča nosi na sebi, nekim čudom gravitacije, ogromnu konstrukciju tetraedarskog oblika od pušaka, bazuka, sličnog automatskog oružja i lanaca! Obličje je izgledalo kao kostur piramide, dok je na svakom ćošku malo štrčalo po neko od oružja. Nekakav čudan užas me je zahvatio. Apsolutno neshvatljiv način na koji je to oružje održavalo čvrstu konstrukciju u tom položaju navelo me da se začudim kako ta konstrukcija vezana lancem za stomak tog čiče visi naopako! Ka plafonu! Lanac je bio dugačak jedno šest metara, dok su ivice te „piramide“ bile malo duže od tri. Psihološka strana tog bezumlja, koja je trebala da predstavlja nešto kao veliku zatvoreničku kuglu koja se ljudima vezuje za nogu ako žive na divljem zapadu i prezivaju se Dalton, bila mi je u apsolutno nejasnoj vezi sa rečju „spomenica“. A fizički, ova monstruoza od objekta pratila je jadnog čiču kao vašarski balon sa helijummom. Baba je išla iza njega i nešto pričala. visoko negde pet ili sest metara iznad poda bio je malecki kockasti prozorcic. jedino osvetljenje u prostoriji. shvatio sam da je scena verovatno previse bizarna i nemoguca da bude stvarnost. rekao sam sebi „ovo nije moguice ja ovo sanjam“ i bio sam u pravu. „ne zelim dedu i babu i oruizje“ i oni su nestali“ ne zelim zlo bice koje me gleda iza vrata“ i ono je nestalo, dok sam tek tada poceo da razaznajem oblicje koje ranije nisam primetio. podsetilaa me na crvenkapu , sa crnom kapuljacom i zlim mrakom ispod nje. mozda sam video i korpicu sa pitaj-boga cime. ne zelim ove zidove“ nasstaivco sam ja“ i zleim dream turning. tu sam se prisetio tehnike za modifikaciju lucnidnih snova i svog drugara kome sam je objasnjavao pre koju nedelju. krenuo sam cistom voljom da vrtim zidove prostorije obrnuto od smera kazaljke. promenio sam strukturu zidova u limene, a boja se promenila u crvenu. tako sam ostao sa utiskom da se nalazim u praznom rezervoaru spejs satla. ali soba je nastacvila da se vrti. nisam mogao da je zaustavim. nasao sam se u necemu sto je licilo na valjak od brzine okretanja i bilo je metalic sivo. poceo sam da cujem neki jak pistavi zvuk, slican onome kad se astralno projektujes. shvatajuci da sam ocigledno preforsirao svoj lucidni san, za prvi put kad sam probao da ga menjam san je nestao u crnoj daljini u vidu te prostorije koja se odmice od mene i sve vise tamni. probudium se i gledam po sobi. razmisljam o piramidalno-oruzarno-lancanom uzasu koji sam sanjao ali ne shvatam od kojih elementata secanja se to sklopilo na takav nacin. setim se kriski jabuka pomorandzi limuna i banane za koje ni u ludilu ne bih predpostagivo kako su izgl;edale ako ih ne vidim pre nego sto ih ubacim u mikser.. Setim se i Sun Stealera iz knjige Revelation Space. Hmm, mozda ponovo sanjam oruzijo-lancani tetrapak. Mozda odlepim kao Nagorny… Hm… Mislim da je Soldat imao svog udela…

Mozak mu je… od silikona!

…reče Čarls, posle čega je Rebeka pomislila „Kao i moje sise! Zar to nije čudno!“. Zapanjeni par Smorivudskih zvezda stajao je blenući u poluprovidno biće od metala, plastike i stakla, koje je šetalo bulevarom Sutona dok su okolni prolaznici vrištali u panici bežeći od čudne kreature. Mali Rajko je sve to gledao srčući gusti šejk od šljiva na slamčicu. Za trenutak mu je palo na pamet da ponudi spodobu šejkom, ali se brzo predomislio jel nije bio preterano veilkodušan. Umesto toga, viknuo je: „Ej! Vidi ti se cerebrum majmune!“ i zavrljačio ostatak vrućo-kučeta ka njemu. Reminidžamini, kako je bilo njegovo ime, okrenuo se uz pomoć svojih porculanskih kukova i upitao Rajka: „A zašto si me namerno pomešao sa sisarom? Pa zar ne vidiš da ne koristim koske za lomljenje ljudskih lobanja?“. Mali Rajko se našao zatečen, i odabravši kratko ćutanje kao mudru alternativu pokušaju privlačenja pažnje, srknuo je crni šejk brišući svoj slinavi nos. „Hoćeš malo motornog ulja?“, upitao je Rajko neznanca nudeći mu čašu i nadajući se da će ga zavarati zbog očigledne sličnosti šejka sa pomenutim uljem, što zbog izgleda a što i zbog ukusa. „Slušaj mali, nerviraš me i iskoristiću belančevine iz tvog mozga za svoj sledeći obrok ako nastaviš tako! Da li želiš da balaviš pevajući narodnjake do kraja života a!?“, zapretio je uvređeni stranac. „A-ha uhvatio sam te!“, viknuo je Rajko pobedonosno, „U mozgu nema belančevina glupane, ja ovo samo sanjam!“. Jednim pokretom svoje leve noge dotakao je svoje desno uvo gurnuvši je kroz mali skriveni procep u dimenzijama koji se nalazio u njegovom džepu, pritisnuo je POWER dugme i sa zadovoljstvom shvatio da je potpuno budan, upisujući „POPRAVITI DELTA INDUKTOR“ u svoj dnevni raspored za danas, odmah posle predavanja iz molekularne neurobiologije koje treba da drži u podne.

(Inspiracija od članka Microchip Mimics a Brain With 200,000 Neurons sa Slešdota)

Instant zdravlje!

U dva laka koraka!

Uputstvo:
Ponavljajte korake 1 i 2, dva puta dnevno, svakog dana.