Nekog drugog dana, Rista je dobio fantastičnu ideju da napravi žurku i pozove samog sebe, i to nekoliko puta. Ne, nije Rista bio narcisoidan i egocentričan, već je voleo da eksperimentiše sa kontinuumom i multiverzumima i posle zapisuje rezultate, kao što bi neki kuvar eksperimentisao sa jelima od piletine i govedine u nekoliko različitih tiganja istovremeno.
I tako je Rista zakazao vreme i prostor, pa mu je čak palo na pamet da to može i bukvalno da uradi, ali je trenutno bio nestrpljiv da krene da poziva samog sebe u goste, pa je tu ideju ostavio za malo kasnije. Mesto održavanja žurke bilo je naravno Ristino rodno brodogradilište, a zvanice su bili (osim njega samog, koga je odlučio da zove Rista 0) trideset i dve Riste udaljene na rastuće rastućim razmacima po logaritamskoj krivoj kroz vreme. Ohooo, pa najstariji Rista, Rista 32, imao je skoro šest miliona godina, i sutra je slavio rođendan. To jest za oko pet ipo miliona godina i jedan dan. Taj Rista, Rista 32, bio je pozvan kao specijalan gost, i zato mu je Rista, Rista 0, odredio specijalno mesto u čelu brodogradilišta.
Sve zvanice pristigle su tačno na vreme, i Risti, Risti 0, bilo je drago da kroz eone nije izgubio svoju staru odliku tačnosti. Prvo je došao Rista 1, a u trenutku kada ga je Rista 0 pozdravio na vratima, kontinuum se malo trgnuo, promeškoljio i vratio u svoje normalno opušteno stanje. To nije bilo ništa specijalno naravno, i dešavalo se svaki put kad je Rista (ovaj put klasa Rista a ne neka instanca, kako je to on voleo da zamišlja) negde jako žurio, pa je uz svo jurišanje kroz prostor, jednom nogom, to jest jednim motorom, zagazio i kroz vreme. Sledeći Rista koji je došao, Rista 2, bio je poprilično oduševljen prizorom dve svoje ličnosti na tako malom prostoru, kako se to govorilo u davnim vremenima. Ovog puta kontinuum se malo više štrecnuo, malo poskočio i promrdao sve svoje produžetke, a tri Riste su se već toliko glasno smejali da se orio ceo lokalni kompleks brodogradilišta. Pustili su čak i muziku, i to vegetarijanski progresivni grind-core, jedan od miliona Ristinih omiljenih muzičkih pravaca. A dolazak Riste 3 bio je propraćen toliko jakim potresima kontinuuma da je sama svetlost oko njih odbijala da postoji na nekoliko odvojenih trenutaka. Svi su pomislili da je domaćin Rista, Rista 0, u stvari uključio stroboskop, ali pošto je ta naprava pripadala nekom totalno drugom muzičkom ambijentu, svi su se opet tako glasno nasmejali da je stari kapetan, na drugom kraju brodogradilišnog kompleksa osetio kako ga golica klozetska šolja na kojoj je sedeo i kakio. Da, stari kapetan je voleo te praistorijske klozete. Nego, da se vratimo na Ristinu žurku. Četvorica Risti bili su baš otvorili prvu flašu kompresovanog tečnog hiper-benzina, kada se na vratima, tačno na vreme (u stvari tačno na vratima i u pravo vreme) pojavio Rista 4. Ljudi moji! Kakvo je to ludilo bilo! Kontinuum se tako napregao, da je za malo pukao na više delova. Stvorilo se tako mnogo kvantnih fluktuacija i međusobnih dimenzionih presecanja, da su jadni fotoni totalno izgubili pojam o vremenu, i skroz zaboravili koliko dugo treba da žive. Razleteli su se na sve strane i ofarbali u tako mnogo različitih boja da je Rista 0 stvano pomislio da je neko uključio light-show. Čak su se i komšije bunile kako je i sam multiverzum pobrljavio i počeo da se izliva iz svojih okvira, kao tečni kristal u naprslom displeju kalkulatora. Dolasci svakog sledećeg Riste, tako su sve jače i jače protresali samo postojanje svesti i samu svest o postojanju, da je najstariji Rista, Rista 32 ušavši na vrata zatekao svoja trideset i dva mlađa drugara totalno rasturene od kontinuumskih turbulencija i treštene pijane od hiper-benzina. Tu se skalalo, lupalo, pevalo, cepali su se fotoni, fuzirali neutrini, mrsile superstrune, toliko mnogo i toliko glasno da je stari mudri Rista32 pomislio da se nalazi na nekom antičkom seljačkom vašaru. To je bila, ljudi moji, totalna ludnica. Rista 14 se toliko bio napio da je žvakao komad crne rupe. Rista 16 je tu pored njega ležao potrbuške na podu i njusio jedan mali calabi-yau prostor dok mu je ono što se kod svemirskog broda naziva kosom visilo u pravcu crne rupe u ustima Riste 14. Rista 19 je sa Ristom 6 pevao obrasce Lijeve algebre a Rista 7 je čak lebdeo po neo-euklidovskom hiper-prostoru držeci flašu hiper-benzina u levom džepu. Rista 32, čim je to video, odmah je ugasio muziku, ispustio svu atmosferu, svetlost, slobodne kvarkove i pokidane superstrune iz prostorije, lupio Risti 0 dva šamara da ga osvesti, i odmah mu naredio da pokupi govanca iz ćoska. „Eee deco, deco“, uzdahnuo je najstariji Rista, „samo kad bi ste znali koliko sam Kasarp Ikileva morao da ugasim na putu do ovde!“. „Jao Risto 32, stvano si sila!“ Reče rista 0, „pa ja sam skroz zaboravio da uključim sub-kontinuumalnu zaštitu polja van brodogradilišta. Mora da smo napravili opasnu zavrzlamu.“. „Da!“, pojavio se iznenada sedi kapetan, „ali sam zato ja dobio fantastičnu ideju!“ ushićeno je vikao stari svemirski vuk mašući rolnom toalet papira, „Od sada vise neću morati da nosim novine svaki put kad idem da kakim! Ostaviću jedne novine u bakinoj mašini za skidanje buđji i naštelovaću joj skalu na negativne vrednosti. Tako ću svaki put imati sutrašnje novine!“ „Ehee stari kapetane, pa ti si stvarno totalno blesav!“, uzviknuo je Rista 0 i ponovo uključio vegetarijanski progresivni grind-core otvorivši još jednu flašu tečnog hiper-benzina, postavivši starog mudrog Ristu 32 u čelo brodogradilišta, i nasuvši starom kapetanu jednu rakijicu od kruške, koju je ovaj izuzetno voleo.
Tako su se svi veselili do duboko u noć, i sutra ujutro ih je sve bolela glava, osim Ristu 32, on je jedini imao ugrađene nulifikatore mamurluka, na pogon belog luka i crne kafe.
