…reče Čarls, posle čega je Rebeka pomislila „Kao i moje sise! Zar to nije čudno!“. Zapanjeni par Smorivudskih zvezda stajao je blenući u poluprovidno biće od metala, plastike i stakla, koje je šetalo bulevarom Sutona dok su okolni prolaznici vrištali u panici bežeći od čudne kreature. Mali Rajko je sve to gledao srčući gusti šejk od šljiva na slamčicu. Za trenutak mu je palo na pamet da ponudi spodobu šejkom, ali se brzo predomislio jel nije bio preterano veilkodušan. Umesto toga, viknuo je: „Ej! Vidi ti se cerebrum majmune!“ i zavrljačio ostatak vrućo-kučeta ka njemu. Reminidžamini, kako je bilo njegovo ime, okrenuo se uz pomoć svojih porculanskih kukova i upitao Rajka: „A zašto si me namerno pomešao sa sisarom? Pa zar ne vidiš da ne koristim koske za lomljenje ljudskih lobanja?“. Mali Rajko se našao zatečen, i odabravši kratko ćutanje kao mudru alternativu pokušaju privlačenja pažnje, srknuo je crni šejk brišući svoj slinavi nos. „Hoćeš malo motornog ulja?“, upitao je Rajko neznanca nudeći mu čašu i nadajući se da će ga zavarati zbog očigledne sličnosti šejka sa pomenutim uljem, što zbog izgleda a što i zbog ukusa. „Slušaj mali, nerviraš me i iskoristiću belančevine iz tvog mozga za svoj sledeći obrok ako nastaviš tako! Da li želiš da balaviš pevajući narodnjake do kraja života a!?“, zapretio je uvređeni stranac. „A-ha uhvatio sam te!“, viknuo je Rajko pobedonosno, „U mozgu nema belančevina glupane, ja ovo samo sanjam!“. Jednim pokretom svoje leve noge dotakao je svoje desno uvo gurnuvši je kroz mali skriveni procep u dimenzijama koji se nalazio u njegovom džepu, pritisnuo je POWER dugme i sa zadovoljstvom shvatio da je potpuno budan, upisujući „POPRAVITI DELTA INDUKTOR“ u svoj dnevni raspored za danas, odmah posle predavanja iz molekularne neurobiologije koje treba da drži u podne.
(Inspiracija od članka Microchip Mimics a Brain With 200,000 Neurons sa Slešdota)
