Šta je to teorija struna? Nešto sa violinama?

Ne.
Teorija struna je grana teoretske fizike u razvoju, koja kombinuje kvantnu mehaniku i Generalnu teoriju relativiteta u kvantnu teoriju gravitacije. Strune u teoriji struna su jednodimenzione oscilujuće linije, ali se više ne smatra da imaju fundamentalne važnosti za teoriju, koja takođe može biti formulisana uz pomoć pojmova tačaka ili površina.

Od svog začeća kao model duplih rezonanci koji je definisao snažno reagujuće hadrone kao strune, termin teorija struna se izmenio kako bi uključivao i bilo koju drugu srodnu grupu teorija superstruna koja ih sjedinjava. Jedna zajednička osobina svih ovih teorija je holografski princip. Sama teorija struna može biti formulisana na više različitih načina, sa različitim matematičkim strukturama, i svojim fizičkim okolnostima koje je opisuju. Ali principi koji su zajednički za sve ove prilaze, njihova međusobna logička konzistencija, i linjenica da neke od njih lako prisvajaju standardni model fizike elementarnih čestica, naveli su mnoge fizičare da poveruju da je ova teorija tačan fundamentalni opis prirode. Teorija struna je prvi kandidat za teoriju svega, način na koji bi se opisale sve poznate prirodne sile (gravitacione, elektromagnetne, slabe i jake interakcije) i materija (kvarkovi i leptoni) u matematički potpunom sistemu.

Mnogi protivnici kritikuju teoriju struna jer još nije donela kvantitativne eksperimentalne rezultate. Kao i svaka druga kvantna teorija gravitacije, smatra se da bi testiranje teorije putem direktnog eksperimenta zahtevalo nedopustivo skupocene inžinjerske podvige. Za sada se ne zna da li postoje solidni dokazi ove teorije.

Teorija struna je interesantna mnogim fizičarima jer zahteva nove matematičke i fizičke ideje kako bi uklopila svoje vrlo različite matematičke formulacije. Jedna od najpermeabilnijih od njih je 11-odimenziona M-teorija, koja zahteva od vremeprostora da sadrži jedanaest dimenzija, nasuprot uobičajene tri prostorne i jedne vremenske dimenzije. ………..

Nivoi uvećanja:
1. Mikroskopski nivo – Materija
2. Molekularni nivo
3. Atomski nivo – Protoni, neutrini i elektroni
4. Subatomski nivo – Elektron
5. Subatomski nivo – Kvarkovi
6. Nivo struna
Tekst preveden sa Wikipedije.

Teorija struna predviđa ponašanje Supertečnosti

Za razliku od prethodnih tekstova, ova vest je, verovali ili ne, istinita.

„Uprkos jako lošim izgledima, fizičari koji izučavaju kondenzovanu materiju ostvarili su otkriće koje su mnogi smatrali nemogućim – pronašli su praktičnu upotrebu teorije struna. Početno otkriće napravio je fizičar i kozmolog Juan Maldacena. Njegova teorija tvrdi da je poznati univerzum samo dvodimenzionalna konstrukcija u anti-de-Sitter prostoru, projektovana u tri dimenzije. Ova teorija daje podudarne obrazce crnih rupa i kvantne teorije, podvig koji je izmicao naučnicima več decenijama; ali se ne slaže sa oblikom vreme-prostora u poznatom univerzumu. Međutim, ova teorija daje prognozu termodinamičkih osobina crnih rupa, uključujući indeks viskoznosti viših dimenzija – jednačine koje elegantno i skoro potpuno tačno izračunavaju ponašanje kvark-gluonske plazme i ostalih supertečnosti. Po rečima Jana Zaanena sa Leidenskog Univerziteta, ‘Teorija izračunava tačno ono što vidimo u eksperimentima.’ Nažalost, ta saglasnost ne može potvrditi niti opovrgnuti teoriju struna, ali je ipak pozitivan korak.“

Nije lako ići ovim putem: jedan fizičar koji izučava teoriju kondenzovane materije je rekao, „Trebalo mi je dve godine i dve knjige od po hiljadu strana guste matematike, ali mi je pošlo za rukom da naučim teoriju struna i postao sam u neku ruku opčinjen njome. Kada je stvar vezana za teoriju struna počela da pravi predviđanja u vezi sa superprovodnicima na visokim temperaturama, glavnim osloncem mog rada, ja sam bio jedan od malog broja fizičara koji je bio spreman da to primi.“

Tekst preuzet i (očajno?) preveden sa Slashdot sajta