Za razliku od prethodnih tekstova, ova vest je, verovali ili ne, istinita.

„Uprkos jako lošim izgledima, fizičari koji izučavaju kondenzovanu materiju ostvarili su otkriće koje su mnogi smatrali nemogućim – pronašli su praktičnu upotrebu teorije struna. Početno otkriće napravio je fizičar i kozmolog Juan Maldacena. Njegova teorija tvrdi da je poznati univerzum samo dvodimenzionalna konstrukcija u anti-de-Sitter prostoru, projektovana u tri dimenzije. Ova teorija daje podudarne obrazce crnih rupa i kvantne teorije, podvig koji je izmicao naučnicima več decenijama; ali se ne slaže sa oblikom vreme-prostora u poznatom univerzumu. Međutim, ova teorija daje prognozu termodinamičkih osobina crnih rupa, uključujući indeks viskoznosti viših dimenzija – jednačine koje elegantno i skoro potpuno tačno izračunavaju ponašanje kvark-gluonske plazme i ostalih supertečnosti. Po rečima Jana Zaanena sa Leidenskog Univerziteta, ‘Teorija izračunava tačno ono što vidimo u eksperimentima.’ Nažalost, ta saglasnost ne može potvrditi niti opovrgnuti teoriju struna, ali je ipak pozitivan korak.“

Nije lako ići ovim putem: jedan fizičar koji izučava teoriju kondenzovane materije je rekao, „Trebalo mi je dve godine i dve knjige od po hiljadu strana guste matematike, ali mi je pošlo za rukom da naučim teoriju struna i postao sam u neku ruku opčinjen njome. Kada je stvar vezana za teoriju struna počela da pravi predviđanja u vezi sa superprovodnicima na visokim temperaturama, glavnim osloncem mog rada, ja sam bio jedan od malog broja fizičara koji je bio spreman da to primi.“

Tekst preuzet i (očajno?) preveden sa Slashdot sajta