Sanjao sam strašno mnogo stvari noćas. Probudio se, i onda opet zaspao. Ponovo sam krenuo da sanjam i to jednu relativno neprijatnu scenu.

U nekom tamno zelenom zamku sam. Visoka prostorija sa nekim starim drvenim stolom proteže se skoro 10 metara u vis. Ja sedim za tim stolom. Zidovi su od pravougaonih blokova kamena. Sa vrata ulazi jedan čiča, i za njime baba. Čiča nosi na sebi, nekim čudom gravitacije, ogromnu konstrukciju tetraedarskog oblika od pušaka, bazuka, sličnog automatskog oružja i lanaca! Obličje je izgledalo kao kostur piramide, dok je na svakom ćošku malo štrčalo po neko od oružja. Nekakav čudan užas me je zahvatio. Apsolutno neshvatljiv način na koji je to oružje održavalo čvrstu konstrukciju u tom položaju navelo me da se začudim kako ta konstrukcija vezana lancem za stomak tog čiče visi naopako! Ka plafonu! Lanac je bio dugačak jedno šest metara, dok su ivice te „piramide“ bile malo duže od tri. Psihološka strana tog bezumlja, koja je trebala da predstavlja nešto kao veliku zatvoreničku kuglu koja se ljudima vezuje za nogu ako žive na divljem zapadu i prezivaju se Dalton, bila mi je u apsolutno nejasnoj vezi sa rečju „spomenica“. A fizički, ova monstruoza od objekta pratila je jadnog čiču kao vašarski balon sa helijummom. Baba je išla iza njega i nešto pričala. visoko negde pet ili sest metara iznad poda bio je malecki kockasti prozorcic. jedino osvetljenje u prostoriji. shvatio sam da je scena verovatno previse bizarna i nemoguca da bude stvarnost. rekao sam sebi „ovo nije moguice ja ovo sanjam“ i bio sam u pravu. „ne zelim dedu i babu i oruizje“ i oni su nestali“ ne zelim zlo bice koje me gleda iza vrata“ i ono je nestalo, dok sam tek tada poceo da razaznajem oblicje koje ranije nisam primetio. podsetilaa me na crvenkapu , sa crnom kapuljacom i zlim mrakom ispod nje. mozda sam video i korpicu sa pitaj-boga cime. ne zelim ove zidove“ nasstaivco sam ja“ i zleim dream turning. tu sam se prisetio tehnike za modifikaciju lucnidnih snova i svog drugara kome sam je objasnjavao pre koju nedelju. krenuo sam cistom voljom da vrtim zidove prostorije obrnuto od smera kazaljke. promenio sam strukturu zidova u limene, a boja se promenila u crvenu. tako sam ostao sa utiskom da se nalazim u praznom rezervoaru spejs satla. ali soba je nastacvila da se vrti. nisam mogao da je zaustavim. nasao sam se u necemu sto je licilo na valjak od brzine okretanja i bilo je metalic sivo. poceo sam da cujem neki jak pistavi zvuk, slican onome kad se astralno projektujes. shvatajuci da sam ocigledno preforsirao svoj lucidni san, za prvi put kad sam probao da ga menjam san je nestao u crnoj daljini u vidu te prostorije koja se odmice od mene i sve vise tamni. probudium se i gledam po sobi. razmisljam o piramidalno-oruzarno-lancanom uzasu koji sam sanjao ali ne shvatam od kojih elementata secanja se to sklopilo na takav nacin. setim se kriski jabuka pomorandzi limuna i banane za koje ni u ludilu ne bih predpostagivo kako su izgl;edale ako ih ne vidim pre nego sto ih ubacim u mikser.. Setim se i Sun Stealera iz knjige Revelation Space. Hmm, mozda ponovo sanjam oruzijo-lancani tetrapak. Mozda odlepim kao Nagorny… Hm… Mislim da je Soldat imao svog udela…